Tito za volanom

Tito za volanom

Priča kaže da je Tito imao unuka koji se isto zvao Josip (a naravno, prezivao se Broz). Dok je još bio maloletan naučio je da vozi kola mada još nije položio vozački ispit. Jednoga dana izvezao je tako kola na ulicu i posle nekoliko stotina metara zaustavila ga je saobraćajna patrola. "A, vozimo bez dozvole, komentarisao je tadašnji milicioner, da čujem kako se zoveš?" Dečko mu naravno odgovori: Josip Broz! "Opa, još me zaje....š, reče milicioner i udari mu jednu vaspitnu ćušku, da čujem, kako se stvarno zoveš?" Opet isti odgovor, opet jedna ćuška, nanovo isto pitanje, pogađate - isti odgovor, onda sledi šamarčina i tako nekoliko krugova.

U jednom momentu, priveden u milicijsku stanicu i dosta izbubecan i išamaran, mali zamoli da telefonom pozove roditelje. Pošto su milicioneri pristali on okrene broj neke od »specijalnih policija« i brzo reče: Milenko, Joška Broz je ovde, u toj i toj sam milicijskoj stanici, dođi, molim te... Milicioner sa početka priče, koji je umislio kako je uhvatio nardonog neprijatelja koji ismeva lik i delo voljenog predsednika, prekide vezu i ozbiljno se naljuti: Šta, nastavljaš da me zaje....š? Sad ću da ti pokažem šta mi radimo sa takvima! I, nastavilo se vaspitno batinanje, a onda, posle samo tri-četiri minuta, nekolicina crnih automobila  zaustavila se pred stanicom. Iz njih su izašli veoma autoritativni ljudi (sećate se onoga – Kako zovete slona sa heklerom? Naravno, zovete ga "Gospodine"!) koji su razrešili ovaj "mali nesporazum". Mali Joška je ubrzo dobio vozačku dozvolu (da li je i polagao, ne znamo), a šta se dogodilo s našim milicionerom? Legenda kaže da je raspoređen da reguliše saobraćaj na centralnoj raskrsnici u Han Pijesku.