Oglasi lične
prirode
U vreme dok se na radio-programu
Beograd 202 nedeljom uveče realizovala emisija OZON, običaj je bio da slušaoci
putem telefona ostave neku poruku lične prirode, a voditelj je potom pročita
“direktno u etar”. Veliki broj slušalaca je uz poruku ostavljao i broj telefona
ne bi li im se “na ćaskanje” javio neko kome se poruka svidela ili ga/je
isprovocirala. Mnogo je lepih poznanstava sklapano na ovaj način, a naredna
priča je u vezi s jednim od njih.
Okupilo se malo muško društvo u praznom
stanu na redovnoj nedeljnoj partiji karata. Uz kartanje slušao se radio OZON. U jednom trenutku neko iz društva
predloži da ostave neku poruku i uz nju domaćinov broj telefona. To i učiniše.
Na drugom kraju grada poruku je čula jedna devojka koja je osluškivala radio uz
čitanje knjige omiljenog pisca. Zapisala je broj telefona i nedugo zatim ga i
nazvala. Javio se mladić – domaćin “nedeljnog kartanja” i otpočela je već dobro
znana “telefonska priča”. Uskoro, momak prestaje da igra karte i posvećuje se isključivo
svojoj novoj poznanici. Razgovor je potrajao nekoliko sati i, pošto je bio
veoma zanimljiv, oni odluče da ga nastave uz kaficu. Dogovore se zato da se
nađu kod terazijske česme sutra (ponedeljak) u sedam uveče.
Nekoliko minuta kasnije momak se seti
da sutra uveče ima neodložnu obavezu na koju je potpuno zaboravio kada je
ugovarao sastanak. Šta sada da radi – nije uzeo broj telefona svoje nove
poznanice! Sačekaće, možda će ga ona pozvati sutra pre sastanka…
Ponedeljak. Po podne. Devojka se
sprema da ode do Terazija. Odjednom, zvoni telefon – javlja joj se najbolja
drugarica koja se našla u nekoj nevolji. Moli je da hitno dođe kod nje. Naša
junakinja brzo poseže za telefonom da svom novom poznaniku javi da nije u
mogućnosti da dođe na sastanak…
Iako se do poslednjeg trenutka
nadao, ona se ne javlja. Na pamet mu padne jedna ideja i on na brzinu izlazi iz
kuće i odlazi do obližnjeg košarkaškog terena gde je njegov dve godine mlađi
brat igrao basket…
Ona poziva broj koji je okrenula
sinoć. Telefon zvoni; niko se ne javlja. Na pamet joj padne zanimljiva ideja i
ona odlazi u susednu sobu kod svoje godinu dana mlađe sestre…
On objašnjava svom bratu: Devojka je
super. Bilo bi glupo da je ispalim. Idi zato ti do česme, predstavi se kao ja,
popričaj malo s njom, časti je kafu i dogovori neki naredni sastanak, pa ću joj
ja naknadno sve objasniti…
Ona priča sestri: Tako je slatko zvučao sinoć. Baš bi mi bilo žao
da se danas razočara zato što nisam došla na sastanak. Idi zato ti umesto mene,
predstavi se kao ja ako hoćeš, ako nećeš ne moraš – samo idi do česme, molim
te…
Mlađi brat i mlađa sestra nalaze se
u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu. Oboje se predstavljaju imenima svojih
starijih članova porodice. Počne priča i oni ubrzo shvate da su stvoreni jedno
za drugo. Padnu i prvi poljupci!!!
Nedelju dana oni su se zabavljali
pod lažnim imenima, a onda je cela zavrzlama otkrivena.
Do ovog momenta, manje-više, priča
je istinita. Dalje, legenda kaže da su se “malci” (mlađi brat i sestra) uskoro
i venčali.
Нема коментара:
Постави коментар